Adrenalin

Адреналин или епинефрин је хемијска супстанца која се производи у организму. Највећи део адреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда каохормон. Само име адреналин (лат. ad+renes=на бубрегу) или епинефрин (грч. epi-+nephros=на бубрегу) указује на порекло овог хормона. У централном нервном системунеки неурони ослобађају адреналин као неуротрансмитер.

• 
  Највећи део адреналина потиче из сржи надбубрежних жлезда. Оне секретују адреналин у крв и путем крви адреналин доспева до готово свих органа где се везује за рецепторе и остварује своју функцију.

• Неке нервне ћелије смештене у продуженој мождини у области ростралне-вентро-латералне продужене мождине (РВЛПМ) (предње-трбушно-бочног дела продужене мождине) секретују адреналин на својим нервни завршецима. Ови неурони учествују убарорецепторком рефлексу. Барорецептори су специјалне сензорне ћелије које се налазе у зиду великих артерија: аорте у аортном луку (лат. arcus aortae) и каротиданим артеријама (лат. arteria carotis comunis). Имају улогу у регулацији крвног притиска.
• Адреналин заједно са норадреналином припада симпатичком нервном систему.

За више информација погледајте чланак Барорецепторски рефлекс

Улога

Адреналин је један од хормона стреса. Услед стресне реакције долази до лучења адреналина из надбубрежне жлезде.^[3][4] Путем крви долази до готово свих органа где изазива следеће промене (у загради су наведени главни рецептори преко којих се постиже дејство):

• убрзање рада срца (ß1)

• повећање снаге срца (β1)

• сужење крвних судова (вазоконстрикција) (α1) периферног ткива, али проширење (вазодилатација) крвних судова срца, мозга, неких мишића (β2) и још неких битних органа.

• ширење бронхија (бронходилатација) (ß2)

• стварање топлоте (ß2)

• разградња гликогена и повећање концентрације глукозе у крви (ß2)

• разградња масног ткива и повећање концентрације слободних масних киселина у крви (ß1)

• проширење зеница (мидријаза)...

Адреналин припрема организам за борбу или бег.

За више информација погледајте чланак Неуротрансмитери

Адреналин заједно са допамином и норадреналином припада групи катехоламина. Сви катехоамини се синтетишу из аминокиселинетирозин. Синтеза се врши директно у нервним завршецима адренергичких неурона, односно ћелија сржи надбубрежних жлезди, који поседују ензиме неопходне за ову синтезу. Тирозин се транспортује из спољашње средине, мада се може произвести из аминокиселине фенилаланин у ћелијама. Најпре се тирозин хидроксилише уз помоћ тирозинхидроксилазе додихидроксифенилаланина (ДОПА). Затим се ДОПА процесом декарбоксилације уз дејство ензима декарбоксилаза ароматичних аминикиселина преведе у допамин. Допамин се хидроксилише преко ензима допаминхидроксилаза и настаје норадреналин, још један од неуротрансмитера. На крају се додаје метил група преко ензима фенилетаноламин-Н-метилтрансфераза и из норадреналина настаје адреналин.

Адреналин се складишти у синаптичким везикулама, односно везикулама ћелија сржи надбубрежних жлезда, одакле се и ослобађа процесом егзоцитозе.

Адреналин испољава дејство везујући се за одговарајуће рецепторе. Постоје α и β рецептори. α рецептори се деле на α1 и α2, а β на β1, β2 рецепторе. Адреналин се везије и за α и за β рецепторе подједнаким афинитетом (можда ипак за β рецепторе нешто јаче), док се неуротрансмитер норадреналин везује нешто јаче за α рецепторе. Одатле потиче и мала разлика у дејству ових веома сличних супстанци, тако да нпр. адреналин преко β2 рецептора може деловати вазодилататорно, а преко α1 вазоконстрикторно, док норадреналин делује више преко α1 рецептора вазоконстрикторно.

Сви рецептори су повезани са Г протеином.

α1-рецептори активирају преко протеина-Г фосфолипазу Ц, која доводи до даљих промена.

α2-рецептори инхибирају преко протеина-Г аденилциклазу-смањује се концентрација цАМП-а, отварају се калијумски канали, а затварају калцијумски. Ови рецептори имају инхибиторно дејство.

ß1, ß2-рецептори активирају преко протеина-Г аденилциклазу, што доводи до даљих промена као нпр. разградња гликогена, разграња масти...

За више информација погледајте чланак Г протеин спрегнути рецептори

За више информација погледајте чланак Синапсе

Инактивација адреналина

Адреналин је врло кратко активан, а затим се инактивира реапсорпцијом у нервне завршетке. У њиховој цитоплазми се разграђује путем ензима моноаминооксидаза (МАО) и катехоламин-О-метилтрансфераза (ЦОМТ) или поново складишти у везикуле. Призводи инактивације су метанефрин, хемованилинска киселина и ванилин манделична киселина. Концентрација ванилин манделичне киселине се може мерити у мокраћи, што игра улогу у дијагнози наких болести.

• Феохромоцитом

Феохромоцитом је тумор који производи и ослобађа катехоламин и серотонин. Карактерише се наглим нападима високог крвног притиска (хипертензија), црвенила (енгл. flush) и повраћања.

Oslobodi temperament, podigni adrenalin!

Ukoliko prilagodite sedište i uskladite poziciju ruku i otpora obrtaja točka za održavanje ravnomerne brzine možete da simulirate osećaj vožnje u prirodi. Na četrdesetominutnom času spininga sagorećete ni manje ni više nego 500 kalorija

Stalno postavljate sebi pitanje od kakvog ste materijala satkani i šta to teče vašim venama? Jednostavno nikada vam nije jasno odakle vam tolika snaga i energija kada ništa ne može da vas smiri. Još kao dete bili ste brži od svojih vršnjaka, spretniji od drugara u školi, a roditelji nisu znali šta je to što može da obuzda vaš vreo temperament. Ako imate potrebu da istražujete, osetite snagu adrenalina i stalno sebe testirate, onda je pravi izazov za vas spinning.

Pošto verovatno spadate u ljubitelje svega što je na neki način ekstremno, onda je spinning program, idealan način da se raspoložite i u isto vreme trenirate. Spining je odavno već ustaljen u Americi i Evropi kao jedan od najatraktivnijih i najdelotvornijih načina vežbanja. Časovima spinninga se podiže popularnost već neko vreme i u našem gradu, privlačeći mnoge fitnes entuzijaste koji žele da postignu visok nivo mentalnih i fizičkih sposobnosti. Idejni tvorac spinninga je Johnz G. svetski biciklista i veliki ekstrem kada je u pitanju biciklizam. On je stvorio spinning kao program koji se izvodi na stacioniranim biciklima, primarno namenjen postizanju maksimalnog utroška energije. Ukoliko prilagodite sedište, i uskladite poziciju ruku i otpora obrtaja točka za održavanje ravnomerne brzine, možete da simulirate osećaj vožnje u prirodi. Na četrdesetominutnom času sagorećete ni manje ni više nego 500 kalorija. Trening spininga počinje zagrevanjem, posle čega sledi 40 minuta umerene, a potom visoko intenzivne kardiovaskularne vožnje, pa smirivanja tela, hlađenja i na kraju istezanja.

Može se desiti da vaš trener-instruktor zatraži da povećate otpor na biciklu i da zamislite kako vozite usponima ka planini, ili pak da smanjite otpor i maštate da vozite pored obale mora. Ono što izdvaja ovaj vid sportske aktivnosti od ostalih svakako je izbor muzike koja kroz trening šalje emocionalnu poruku za različite delove vožnje. Zvuci bluza, džeza, disko, repa ili hip-hopa daće vam dodatnu snagu da trening završite kao šampion. Ovo je svakako jedinstven i zabavan vid rekreacije za sve generacije, prema tome ako ste željni uzbuđenja put pod noge i pravac teretana ili fitnes centar! I naravno zavrtite točkove u ritmu rokenrola, recimo! Uživajte!!!

Odakle zelja za ekstremnim sportovima

Uobicajeno objasnjenje koje naucnici daju kada treba da odgovore na pitanje: Zasto pojedine ljude toliko privlace ekstremni sportovi? Odgovor lezi u tome da kad se nadjemo u opasnoj situaciji,nase nadbubrezne zlezde luce dva hormona:adrenalin i noradrenalin.Oni pripremaju nase telo za krizne situacije.Noradrenalin pojacava mentalnu budnost, deluje kao neuro transmiter i prenosi podatke iz jedne celije mozga u drugu.Adrenalin ubrzava puls,prenosi krv iz koze i unutrasnjih organa ka udovima i utice na jetru da proizvede glukozu, koja obzbedjuje pogonsku snagu za misice. 

Adrenalin za mlade i stare

Ukoliko ste posetili Barselonu a niste odvojili vreme za posetu zabavnom parku Port Aventura verovatno ste izgubili dete u sebi.Najveci zabavni park u Evropi privlace ljude svih uzrasta i nudi stvari koje ne mozete ni da zamislite. Cena je mala za sve sto nudi ovaj kompleks.Park je podeljen na tematske oblasti: China,tokom cijeg obilaska slusate njihovu muziku i gledate tradicionalne spicaste krovove, Divlji zapad,gde nema trave vec kocije i saluni, egzoticni Meksiko i scene Mediterana. U okviru ovog kompleksa postoji i vodeni park koji je u vreme moje posete bio zatvoren radi renoviranja,kao i hotel,restorani i prodavnice igracaka i suvenira. Zabavni park je najpoznatiji po tome sto predstavlja meku za sve ljubitelje ekstremnih voznji:roler koster je jedan od najvecih u Evropi,mali roler koster izgleda kao da ce se raspasti svakog trenutka,a i vi sa njim.Nesto sto je jedinstveni u Evropi jeste toranj slobodnog pada. To izgleda otprilike ovako:udobno se smestite u mini fotelju koja vas penja na malo manje od 100 m visine.Kako se penjete,ljudi su sve manji,vase ruke sve cvrsce stezu naslon a vas mozak se pita ,,sto mi je ovo trebalo''.Kada dospete na sam vrh vidite more udaljeno 8 km a onda vas zaslepi blic.Sledece je pad koji traje tri sekunde (da,3 :))i dok ustajete osamuceni naletom adrenalina na ekranu vidite face koje ste pravili na visini slicnoj visini solitera. Kada sam se malo oporavila od toga stala sam u red za cuveni roler koster,posto znam sebe prosvercovala sam se inace bih odustala od te avanture. Tu brzinu,vetar u kosi i osecaj treba doziveti-reci ne opisuju tako nesto. Posle toga,brze voznje u vozicima i slicno ne ostavljaju preveliki utisak :) Deo WILD WILD WEST-a mi je bio najlepsi jer je sve uradjeno kao u filmovima. Kocije,drveni saluni i slicno-ostavlja utisak kao da ste se teleportovali na neko daleko mesto par desetina godina unazad. Tu se nalazi vec pomenuti mini roler koster koji je drveni i shodno tome,lomi vam kosti,kolena posebno,kao i kanjon,gde sam se vozila na velikoj gumi,udarajuci o obalu kanjona,prelepo :) Ovo je otprilike ono sto je meni ostalo u najboljem secanju,bar sto se adrenalina tice. Park je izuzetno veliki i potreban je ceo dan da se obidje a da se opet uziva u svemu :) Zelim Vam najveci nalet adrenalina!

Vaša anksioznost verovatno je rezultat ne samo jednog prepoznatljivog uzroka, već sadejstva različitih 

fizičkih, psihičkih i faktora koji se odnose na način života. U ovom poglavlju razmotrena su uobičajena 

zdravstvena stanja koja mogu da pogoršaju anksioznost ili opterete vaš organizam i tako vas učiniti još 

podložnijim efektima anksioznosti. U takva stanja ubrajaju se: insuficijencija nadbubrežne žlezde, poremećaj funkcije štitaste žlezde, kandidijaza, intoksiciranost organizma, premenstrualni sindrom, menopauza, sezonski afektivni poremećaj i nesanica. Hipoglikemija i alergije na hranu, o kojima smo govorili u 

15. poglavlju, mogu imati slične efekte. Da bi se adekvatno pristupilo problemima sa panikom, fobijama, 

generalizovanom anksioznošću ili depresijom, važno je pozabaviti se i ovim stanjima budući da neka od 

njih ili više njih mogu da pogoršaju vaše anksiozne tegobe. Ova lista ni u kom slučaju nije kompletna i ne 

obuhvata sva stanja koja mogu da komplikuju anksiozne poremećaje – ona sadrži samo neka od stanja 

sa kojima sam se najčešće sretao u praksi. Neka od ovih stanja lako su uočljiva, dok druga nisu. Znaćete 

da imate problem ako ne možete da spavate ili patite od premenstrualnog sindroma, ali ni vi (ni vaš 

terapeut) ne morate biti svesni stanja kao što su insuficijencija nadbubrežne žlezde, kandidijaza, intoksiciranost organizma, poremećaji funkcije štitaste žlezde ili sezonski afektivni poremećaj. Svako ko pati 

od anksioznosti trebalo bi da poznaje simptome, uzroke i načine tretmana svih poremećaja razmotrenih 

u ovom poglavlju.

Insuficijencija (smanjena funkcija) nadbubrežne žlezde 

Dugotrajan i neprekidan stres opterećuje vaše nadbubrežne (adrenalne) žlezde. U knjizi: The Stress of 

Life, stručnjak za stres Hans Seli opisuje kako dugotrajan stres rezultuje stanjem hronične insuficijencije 

ili iscrpljenosti nadbubrežnih žlezda. Nedovoljna proizvodnja adrenalina, zauzvrat, može da utiče na to 

kako se nosite sa stresnim situacijama, tako što postaje verovatnije da ćete u suočavanju sa stresorima 

reagovati anksioznošću. Loš san, dugotrajna izloženost toploti ili hladnoći, izloženost toksinima, zaga-

đenjima ili supstancama na koje ste alergični ili uzimanje kortizona tokom dužeg vremenskog perioda 

takođe može da doprinese razvoju adrenalne insuficijencije. Neočekivano traumatično iskustvo (psihička 

trauma) ili teško telesno oboljenje mogu da podstaknu ili pogoršaju adrenalnu insuficijenciju. Mnogi od 

ovih faktora, posebno psihička trauma, kao što je gubitak bliske osobe ili značajna životna promena, takođe igraju ulogu u nastanku anksioznih poremećaja. Anksiozni poremećaji i insuficijencija nadbubrežne 

žlezde često se javljaju zajedno. Zdravstvena stanja koja doprinose anksioznosti  333  

Adrenalna insuficijencija razvija se postepeno. Kada ste izloženi stresu, adrenalne žlezde pojačano 

rade, proizvodeći velike količine adrenalina, noradrenalina i steroidnih hormona kao što je kortizol. Kada 

je stres dugotrajan, žlezde se preopterećuju i ulaze u stanje privremeno smanjene funkcije. Ukoliko ste 

relativno zdravi, žlezde će pokušati da nadoknade nedostatak tako što će rasti i postati hipertrofične (abnormalno uvećane). Međutim, ukoliko se stres nastavi, žlezde će se konačno ipak iscrpeti i potom ostati 

u stanju hronične hipofunkcije (smanjene funkcije). U ovom stadijumu lučenje adrenalina nepredvidljivo 

oscilira između ekstrema i kreće se od nedovoljnog do prekomernog. Prekomerno lučenje adrenalina 

može da uzrokuje napade panike ili promene raspoloženja. Krajnji ishod produžene insuficijencije nadbubrežne žlezde mogu da budu hronični umor, fibromijalgija, hronični bronhitis ili sinusitis i autoimuni 

poremećaji, od lupusa do reumatoidnog artritisa.

Simptomi adrenalne insuficijencije su:

• niska tolerancija na stres (uznemiravate se zbog sitnica zbog kojih se ranije niste uznemiravali)

• letargija i zamor (često se manifestuju tako što imate poteškoća da ustanete ujutru)

• vrtoglavica pri naglom ustajanju (koja se naziva posturalna hipotenzija)

• osetljivost na svetlost (otežano navikavanje na dnevnu svetlost)

• poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem

• nesanica

• hipoglikemija

• alergije (na hranu, supstance u životnoj sredini, polen, buđ itd.)

• naglašeni simptomi premenstrualnog sindroma

• česte prehlade i bolesti disajnih organa.

Hipoglikemija i adrenalna insuficijencija. Hipoglikemija i AI često su udružene. Nadbubrežne žlezde 

zajedno sa pankreasom učestvuju u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Kada su nadbubrežne 

žlezde hipofunkcionalne, nivo šećera može početi abnormalno da oscilira. Što se više adrenalne žlezde 

zamore, imuni sistem je ugroženiji, a to dovodi do povećane podložnosti alergijama, astmi, infekcijama 

disajnih organa i prehladama. 

Zavisnosti i adrenalna insuficijencija. Zavisnost od kofeina, duvana, alkohola ili opojnih droga, kao i 

preterana potreba za šećerom, često su povezane sa insuficijencijom nadbubrežnih žlezda. Kontinuirana 

upotreba bilo koje od ovih supstanci pogoršava stanje. Ukoliko imate bilo koju od ovih zavisnosti, rizik 

od razvoja insuficijencije nadbubrežnih žlezda kod vas je povećan.

Način života i adrenalna insuficijencija. Način života koji je hronično stresogen usled perfekcionizma i 

samonametnutog pritiska u ostvarenju ciljeva često dovodi do insuficijencije nadbubrežnih žlezda.

Oporavak od adrenalne insuficijencije

Da biste se oporavili od insuficijencije nadbubrežnih žlezda, potrebno je da delujete na nekoliko 

frontova. Određene promene u načinu života, uzimanje dodataka ishrani i promene u samoj ishrani 

mogu biti od pomoći. Ove promene navedene su ispod.334  Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija 

Pojednostavite svoj život. Zapitajte se koje navike, redovne aktivnosti i obaveze čine vaš život 

preopterećenim umesto da ga obogaćuju.

Redovno vežbajte omiljenu tehniku relaksacije. Bilo da je to progresivna mišićna relaksacija, vođena 

vizuelizacija, joga ili meditacija, pokušajte da istrajete u svakodnevnom vežbanju.

U svakodnevnom rasporedu ostavite vremena za pauzu od stresa. Zapamtite da pauza od stresa nije luksuz, ona je neophodna da biste vodili ispunjen život (Videti 4. poglavlje.). Za svaki dan isplanirajte 2 ili 3 

perioda od 20 ili 30 minuta za opuštanje.

Trudite se da noću spavate 8 sati. Imati dovoljno sna takođe nije luksuz. Pođite na spavanje do deset ili 

jedanaest sati uveče ako je moguće. Kad god možete da spavate duže ujutru, uradite to. 

Redovno vežbajte. Vežbajte 20 do 30 minuta svakog dana, ako je moguće, napolju.

Iz upotrebe izbacite kofein, nikotin, alkohol i opojne droge. Napitke koji sadrže kofein zamenite biljnim 

čajevima. U hipoglikemiji se posebno preporučuje čaj od sladića (Glycyrrhiza glabra).

U naredna tri meseca, izbacite sve vrste šećera osim ksilitola ili stevije. Ovo se odnosi na beli i smeđi 

šećer, med, čokoladu, melasu, kukuruzni sirup, javorov sirup i sušeno voće. U zamenu za ovo, jedite 

sveže voće u umerenim količinama. Ksilitol je šećer koji se dobija od vlakana drveta breze. On blago 

podiže nivo šećera u krvi s tim što ne podiže nivo insulina. Stevija se dobija iz severnoameričke biljke i 

mnogo je slađa od šećera. Nema kalorija i mnogo je bezbednija od veštačkih zaslađivača poput aspartama 

i saharina. I ksilitol i steviju možete nabaviti u većini prodavnica zdrave hrane. Nakon tri meseca, možete 

ponovo početi da koristite prirodne šećere kao što je med, u malim količinama.

Uvedite zdravu, uravnoteženu ishranu. Koliko god je moguće, izbacite prerađene prehrambene proizvode 

i hranu na koju ste alergični. Stavite naglasak na integralne žitarice, sveže povrće, i voće. Unosite proteine 

u formi mahunarki i žitarica, jaja, organski uzgajane živine, mesa koje ne sadrži hormone i antibiotike 

ili ribe. Nemojte unositi prekomerne količine ugljenih hidrata. Smanjite unos skroba: testenine, hleba, 

čipsa, krompira, pahuljica, krekera, kifli itd. Pri svakom obroku, kombinujte namirnice koje sadrže 

masti, proteine i složene ugljene hidrate. Izbegavajte da doručkujete samo voće i izbegavajte slatke voćne 

sokove. (Videti 15. poglavlje.)

Ukoliko imate hipoglikemiju, uvedite odgovarajuću ishranu. Postarajte se da pojedete užinu bogatu 

proteinima i ugljenim hidratima dva do tri sata nakon svakog glavnog obroka. (Videti 15. poglavlje.)

Dodaci ishrani (suplementi) u insuficijenciji nadburežne žlezde

Određeni dodaci mogu da pomognu u oporavku od adrenalne insuficijencije. Razgovarajte sa va-

šim lekarom o upotrebi dodataka u ispod navedenim količinama:

• vitamin C sa bioflavonoidima: 500 do 1.000 mg tri puta dnevno uz obroke

• cink: 30 mg dnevno

• vitamin B

6

 u formi P5P (piridoksin-5-fosfat): 50 mg dva puta dnevnoZdravstvena stanja koja doprinose anksioznosti  335  

• kalcijum sa magnezijumom (ako je moguće, u heliranoj formi): 1.000 mg kalcijuma i 500 do 

1.000 mg magnezijuma pred spavanje

• pantotenska kiselina: 100 do 500 mg dnevno.

Uz pomoć holistički orijentisanog lekara, naturopate ili drugog zdravstvenog stručnjaka, možete 

da isprobate i suplemente hormona kore adrenalne žlezde životinja. Proizvođači koje preporučujem su: 

Bezveken, Alerdži riserč i Enzimatik terapi (Bezwecken, Allergy Research i Enzymatic Therapy). Kora 

adrenalne žlezde poželjnija je od cele adrenalne žlezde koja može da bude suviše stimulativna. 

Kod nekih ljudi, sladić (Glycyrrhiza glabra), tačnije koren sladića, u formi kapsula, pokazao se korisnim u tretmanu adrenalne insuficijencije. Nemojte, međutim, uzimati sladić ukoliko imate visok krvni 

pritisak ili povišen nivo estrogena.

Poremećaj funkcije štitaste žlezde

Štitasta žlezda nalazi se iznad grudne kosti i upravlja metaboličkim procesima u vašem telu. Ona luči dva 

hormona, tiroksin i trijoditironin, koji, između ostalog, igraju važnu ulogu u regulisanju telesne temperature i metabolizma. 

Funkcija štitaste žlezde može da bude poremećena na dva načina: ili tako da ne luči dovoljno hormona (stanje koje se naziva hipotireoidizam) ili može da postane preterano aktivna, što se, kako možete 

pretpostaviti, naziva hipertireoidizam (ili tireotoksikoza).

Prema dr Ridha Aremu, autoru knjige: „Rešenje za štitastu žlezdu“ (The Thyroid Solution), približno 

10 do 20% odrasle populacije pati od neke forme poremećaja funkcije štitaste žlezde.

Smanjena funkcija štitaste žlezde povezuje se sa depresijom, nedostatkom energije, gojaznošću, umorom i 

letargijom. Neki od simptoma su: hladni ekstremiteti i sklonost ka gojaznosti. Drugi simptomi mogu da 

budu problemi sa menstruacijom kod žena, nagomilavanje vode u telu i loša koncentracija i pamćenje. 

Povećana funkcija štitaste žlezde se, sa druge strane, povezuje sa anksioznošću, hiperaktivnošću, nemirom, poreme-

ćenim snom, gubitkom na težini, ubrzanim radom srca, pojačanim znojenjem i povišenom telesnom temperaturom.

Hipertireoidizam je stanje koje se često pogrešno dijagnostikuje kao generalizovana anksioznost. Ukoliko 

niste samo anksiozni nego se osećate i nekako hiperaktivno, ne bi bilo loše da proverite funkciju štitaste 

žlezde. 

Ukoliko mislite da možda imate problem sa štitastom žlezdom, najbolje bi bilo da se konsultujete sa 

lekarom. Vaš lekar trebalo bi da uradi kompletno ispitivanje funkcije štitaste žlezde, ako je moguće, ono u 

kom se određuju nivoi sledeća četiri faktora u krvi:

• TSH (tireostimulišući hormon). To je hormon koji luči hipofiza i koji govori vašoj štitastoj žlezdi 

da luči manje ili više sopstvenih hormona. Ukoliko je nivo TSH tri ili viši, smatra se da to ukazuje 

na hipotireoidizam. Vrednost ispod jedan upućuje na hipertireoidizam.

• T4 (tiroksin). Ovo je manje aktivna forma hormona štitaste žlezde koji se pretvara u aktivniji 

hormon, T3. 

• T3 (trijodtironin). Ovo je aktivna forma hormona štitaste žlezde. Nizak nivo T3 obično se povezuje sa depresijom ili drugim simptomima hipotireoidizma. Mnogi lekari mogu da posumnjaju u to 

da postoji problem čak i ako je nivo vašeg T3 na donjoj granici normalnog opsega.336  Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija 

• Antitireoglobulin i antitireoperoksidaza. Ova dva parametra ukazuju na broj antitela koje stvara 

vaš organizam a koja napadaju štitastu žlezdu uzrokujući smanjenje njene funkcije. Visok nivo 

ovih antitela može da upućuje na stanje koje se naziva Hašimotov tireoiditis, a koji može da dovede 

i do hipotireodizma i do hipertireoidizma i zahteva medicinsko lečenje.

Lečenje poremećaja funkcije štitaste žlezde

Ukoliko analiza krvi upućuje na poremećaj funkcije štitaste žlezde, vaš lekar može da se odluči za 

jedan od nekoliko različitih oblika lečenja. Ako rezultati govore u prilog hipotireoidizmu, lekar će najverovatnije odrediti 90-dnevnu probnu primenu leka. To može da bude hormon u prirodnom obliku koji 

se dobija iz štitaste žlezde svinje, kao što je Armour thyroid, ili u sintetskoj formi kao što je levotiroksin 

(Tivoral). Nekim osobama više odgovara prirodna forma hormona, a drugim sintetska. U početku terapije hormonima štitaste žlezde, bilo da su oni u prirodnoj ili sintetskoj formi, obično je potrebno da se 

u periodu od mesec ili dva, doza podešava kako bi se utvrdila tačna doza koja vam odgovara. Ukoliko 

se ispostavi da ste suviše osetljivi na lek, vaš lekar smanjiće dozu na minimalnu koja je potrebna da se 

otklone simptomi letargije, depresije i porasta telesne težine. Možete da isprobate dve ili tri različite vrste 

hormona štitaste žlezde. U većini slučajeva, potrebno je da se hormon štitaste žlezde upotrebljava godinu 

dana. Potom možete da prekinete upotrebu leka i vidite kako se osećate. Oko dve trećine ljudi sa hipotireoidizmom moraju da uzimaju hormone dugoročno. 

Neki lekari pokušaće da podstaknu proizvodnju hormona štitaste žlezde na prirodan način. Prirodne ekstrakte možete pronaći u nekim prodavnicama zdrave hrane, kao i na Internetu, i veruje se da oni 

imaju dobre efekte u blažim oblicima hipotireoidizma. Ukoliko imate hipotireoidizam, dobro je da uzimate cink (15 do 30 mg dnevno), vitamin E (400 IU dnevno) i vitamin A (10.000 IU dnevno) jer je svaki od 

njih potreban za proizvodnju hormona štitaste žlezde. Konačno, veoma je važno da radite telesne vežbe 

ukoliko imate hipotireoidizam. Vežbanje stimuliše štitastu žlezdu na lučenje i povećava osetljivost ćelija 

na hormone štitaste žlezde.

Ukoliko rezultati analize krvi upućuju na hipertireoidizam, vaš lekar uradiće još nekoliko testova 

kako bi se isključila Grejvsova (Bazedovljeva) bolest (još jedna od autoimunih bolesti). Blaži slučajevi 

hipertireoidizma, vremenom, mogu da nestanu sami od sebe. Ponekad se daju beta-blokatori kao što 

je propranolol (Inderal) za ublažavanje simptoma kao što su anksioznost, ubrzan rad srca i znojenje. U 

težim slučajevima, lečenje uključuje antitireoidne lekove, radioaktivni jod (koji uništava štitastu žlezdu i 

tako zaustavlja preterano lučenje hormona) ili hirurško odstranjivanje delova ili cele štitaste žlezde. Ako 

bi bilo neophodno da se štitasta žlezda odstrani, nakon toga, doživotno biste morali da koristite sintetske 

ili prirodne tireoidne hormone da bi se izbegao razvoj hipotireoidizma. 

Kandidijaza

Kandidijaza ili „sindrom gljivične infekcije“ rezultat je prekomernog rasta jedne gljivice, Candide albicans, 

u probavnom sistemu, mokraćno-polnom sistemu ili čak u oba. U normalnim uslovima, kandida živi u 

crevima u zdravoj ravnoteži sa ostalim bakterijama, ali određena stanja mogu da dovedu do toga da se 

ona preterano razmnoži, prvo u probavnom traktu a potom i u drugim tkivima i sistemima u telu. Kandidijaza je često oboljenje, naročito kod žena.